Ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu: Sve što treba da znaš

Ugovor o poklonu nepokretnosti je pravni posao kojim poklonodavac, bez ikakve naknade, prenosi vlasništvo na tačno određenoj nepokretnosti (katastarska parcela, broj stana, površina, sprat, struktura, katastarska opština) na poklonoprimca. Iako se najčešće doživljava kao jednostavan i „siguran" pravni posao između bliskih srodnika, poklon nepokretnosti nosi nekoliko pravnih rizika koje je neophodno proveriti pre zaključenja ugovora.

Može li se pokloniti samo deo nepokretnosti?

Predmet poklona ne mora biti cela nepokretnost — poklonodavac može pokloniti i samo idealni (suvlasnički) deo nepokretnosti, na primer 1/2 ili 1/3, dok ostatak zadržava za sebe ili ga poklanja odnosno prodaje drugom licu. Ugovor u tom slučaju mora precizno navesti veličinu poklonjenog dela, a poklonoprimac postaje suvlasnik nepokretnosti u tom razmeru, sa svim pravima i obavezama koje suvlasništvo nosi — uključujući i pravo preče kupovine ukoliko neki od suvlasnika kasnije odluči da proda svoj deo.

Kada je potrebna saglasnost supružnika?

Ukoliko je nepokretnost koja se poklanja stečena tokom trajanja braka, ona po pravilu predstavlja zajedničku (bračnu) tekovinu, bez obzira na to što je u katastru upisan samo jedan od roditelja. Za punovažno raspolaganje ovakvom nepokretnošću putem poklona, potrebna je saglasnost oba supružnika — u suprotnom, supružnik čija saglasnost nije pribavljena može kasnije osporavati punovažnost ugovora.

Zašto je oprez potreban kada je jedan roditelj preminuo?

Poseban oprez potreban je u situaciji kada je nepokretnost stečena u braku, jedan od roditelja je preminuo, a upisan je samo preživeli roditelj kao poklonodavac. U tom slučaju, deo koji je pripadao preminulom roditelju po zakonu pripada svim njegovim naslednicima — dakle, i ostaloj zajedničkoj deci (braći i sestrama poklonoprimca), ne samo poklonoprimcu. Ukoliko se njihova saglasnost ne pribavi prilikom zaključenja ugovora, oni kasnije mogu potraživati svoj nužni nasledni deo, što ugovor o poklonu čini pravno nesigurnim.

Zašto proveriti pravi razlog zaključenja ugovora?

Kod poklona nepokretnosti između roditelja i deteta, korisno je razjasniti i sam razlog zaključenja ugovora — s obzirom na to da bi dete tu nepokretnost, po prirodnom toku stvari, tako ili drugačije nasledilo. Ugovor o poklonu ponekad se zaključuje upravo sa namerom da se unapred umanji nasledno pravo nekog drugog potencijalnog naslednika (na primer, deteta iz prethodnog braka ili drugog naslednika prvog naslednog reda). Ukoliko taj „neko drugi" u trenutku zaključenja ugovora nije dao svoju saglasnost, on kasnije, nakon smrti poklonodavca, može potraživati svoj nužni nasledni deo, čime se dovodi u pitanje sigurnost poklonoprimca kao vlasnika.

Kada se ugovor može raskinuti zbog nezahvalnosti poklonoprimca?

Zakon predviđa i mogućnost da poklonodavac zahteva raskid ugovora o poklonu zbog grube nezahvalnosti poklonoprimca — odnosno u slučaju kada se poklonoprimac prema poklonodavcu ili njegovom bliskom srodniku ponaša na način koji, prema opštim moralnim shvatanjima, predstavlja grubu nezahvalnost. U tom slučaju, poklonodavac može tražiti vraćanje poklonjene nepokretnosti.

Zaključak

Ugovor o poklonu nepokretnosti zahteva jednako pažljivu pravnu proveru kao i kupoprodaja — posebno u pogledu bračnog i naslednog statusa nepokretnosti i mogućih budućih potraživanja nužnog naslednog dela. Pre zaključenja ugovora o poklonu, preporučujemo konsultaciju sa agencijom Sigma Nekretnine i advokatom, kako bi se izbegli rizici koji mogu ugroziti pravnu sigurnost poklonoprimca.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.