Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju: Sve što treba da znaš

Ugovor o doživotnom izdržavanju je pravni posao kojim primalac izdržavanja prenosi vlasništvo na tačno određenoj nepokretnosti (katastarska parcela, broj stana, površina, sprat, struktura, katastarska opština) na davaoca izdržavanja, koji se zauzvrat obavezuje da ga izdržava, neguje i brine o njemu do kraja života. Za razliku od poklona, ovde postoji naknada — ona se, međutim, ne sastoji u novcu, već u budućem izdržavanju, zbog čega se ovaj ugovor smatra aleatornim (neizvesnim) pravnim poslom.

Koji su bitni elementi ugovora?

Ugovor mora sadržati tačnu identifikaciju ugovornih strana i nepokretnosti, jasno definisan obim izdržavanja (stanovanje, ishrana, nega, troškovi lečenja i sl.), trenutak prelaska prava svojine na davaoca izdržavanja (nakon smrti primaoca izdržavanja), kao i obavezu davaoca da primaocu, nakon njegove smrti, obezbedi pristojnu sahranu, u skladu sa običajima sredine kojoj primalac pripada.

Koja je forma i overa ugovora?

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen od strane javnog beležnika u pisanoj formi (javnobeležnički zapis), koji je dužan da strankama pročita ugovor i upozori ih na njegove pravne posledice. Zbog specifične prirode ugovora, u praksi se često pribavlja i lekarsko uverenje o zdravstvenom i mentalnom stanju primaoca izdržavanja u trenutku zaključenja, čime se unapred smanjuje rizik od kasnijeg osporavanja ugovora.

Kada prelazi vlasništvo?

Davalac izdržavanja postaje vlasnik nepokretnosti tek nakon smrti primaoca izdržavanja. Ipak, odmah po zaključenju ugovora, u katastru nepokretnosti se vrši zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju, kako bi treća lica bila upoznata sa njegovim postojanjem. Tek nakon smrti primaoca izdržavanja, uz dokaz o smrti, davalac sprovodi uknjižbu prava svojine u svoju korist.

Kada je potrebna saglasnost supružnika i naslednika?

Ukoliko je nepokretnost koja je predmet ugovora stečena u braku primaoca izdržavanja, potrebna je saglasnost oba supružnika, bez obzira na to što je u katastru upisan samo jedan od njih. Takođe, s obzirom na to da ugovor o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca, naslednici prvog naslednog reda mogu, pod određenim uslovima, osporavati ugovor ukoliko smatraju da je zaključen na njihovu štetu ili da vrednost izdržavanja očigledno ne odgovara vrednosti prenete nepokretnosti. Detaljnije o razlici u pravnoj sigurnosti između ove dve opcije pročitaj u tekstu Testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju – šta je sigurnije?.

Kako se raskida ugovor?

Zakon predviđa mogućnost raskida ugovora, kako na zahtev primaoca izdržavanja — ukoliko davalac ne izvršava preuzete obaveze, tako i na zahtev davaoca — u opravdanim slučajevima kada dalje izvršavanje ugovora postane nemoguće usled poremećenih odnosa između ugovornih strana. U slučaju raskida, sud odlučuje o međusobnim davanjima ugovornih strana.

Poseban slučaj predstavlja situacija u kojoj davalac izdržavanja premine pre primaoca izdržavanja — tada prava i obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju mogu preći na njegove potomke, ukoliko oni na to pristanu i nastave sa izvršavanjem preuzetih obaveza prema primaocu izdržavanja. Ukoliko potomci davaoca ne prihvate nastavak ugovora, ugovor prestaje, a sud odlučuje o naknadi za dotad izvršeno izdržavanje.

Zaključak

Ugovor o doživotnom izdržavanju je koristan pravni instrument, kako za starije osobe kojima je potrebna nega, tako i za davaoce izdržavanja zainteresovane za sticanje nepokretnosti, ali zahteva pažljivo definisanje obaveza i proveru pravnog i bračnog statusa nepokretnosti. Pre zaključenja ovakvog ugovora, preporučujemo konsultaciju sa agencijom Sigma Nekretnine i advokatom, radi zaštite interesa obe ugovorne strane.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.