Testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju – šta je sigurnije?

Kada se uređuje pitanje kome će nakon smrti pripasti stan, kuća ili druga imovina, najčešće se razmatraju dve mogućnosti: testament i ugovor o doživotnom izdržavanju.

Na prvi pogled cilj može biti isti – da određena osoba nakon smrti stekne nekretninu.

Pravno, međutim, ova dva rešenja imaju veoma različite posledice.

Ako se postavi pitanje:

„Šta je sigurnije i šta se teže osporava na sudu?"

odgovor je da pravilno zaključen i stvarno izvršavan ugovor o doživotnom izdržavanju po pravilu daje čvršći pravni osnov od testamenta.

Ipak, ni jedan od ova dva dokumenta nije nemoguće osporiti.

Najvažnija razlika

Testament je jednostrana izjava poslednje volje.

Njime se određuje kome će pripasti određena imovina nakon smrti, ali testament može kasnije biti promenjen ili opozvan.

Kod ugovora o doživotnom izdržavanju postoje dve strane:

• primalac izdržavanja
• davalac izdržavanja

Davalac se obavezuje da primaoca izdržava i brine o njemu do kraja života, dok primalac određuje da nakon njegove smrti određena imovina pređe na davaoca izdržavanja.

Zato ugovor o doživotnom izdržavanju nije samo izjava volje, već pravni posao sa konkretnim obavezama obe strane.

Nužni deo – velika razlika između testamenta i ugovora

Kod testamenta određeni naslednici mogu imati pravo na nužni nasledni deo.

To znači da testament ne mora u potpunosti proizvesti efekat koji je ostavilac želeo ako je njime povređeno pravo nužnih naslednika.

Kod ugovora o doživotnom izdržavanju situacija je drugačija.

Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, pa se iz te imovine ne namiruje nužni deo.

Upravo je to jedan od glavnih razloga zbog kojih ugovor o doživotnom izdržavanju u praksi daje jači položaj davaocu izdržavanja nego što testament daje testamentarnom nasledniku.

Jednostavan primer

Majka ima dva sina i stan.

Ako postoji testament

Majka testamentom ostavi ceo stan jednom sinu.

Drugi sin, ako ispunjava zakonske uslove, može tražiti zaštitu svog nužnog dela.

To znači da činjenica da testament postoji ne mora sama po sebi rešiti pitanje stana.

Ako postoji ugovor o doživotnom izdržavanju

Majka sa jednim sinom zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćen stan.

Sin je izdržava i brine o njoj u skladu sa ugovorom.

Nakon njene smrti, ako je ugovor punovažan, taj stan ne ulazi u zaostavštinu i drugi sin iz njega ne može tražiti svoj nužni deo.

Zbog toga je položaj davaoca izdržavanja u ovakvoj situaciji obično znatno jači.

Da li ugovor o doživotnom izdržavanju može da se ospori?

Može.

Nije dobro polaziti od toga da je ovakav ugovor neoboriv.

Naslednici mogu pokušati da ga ospore ako smatraju da postoje zakonski razlozi za poništaj ili ništavost.

Na primer, može se postaviti pitanje:

• da li je ugovor zaključen u propisanoj formi
• da li je primalac izdržavanja razumeo značenje ugovora
• da li je postojala slobodna volja
• da li je ugovor bio samo prividan
• da li je zbog bolesti ili starosti primaoca u trenutku zaključenja bilo očigledno da za davaoca nema stvarne neizvesnosti koliko će ugovor trajati

Zato je preciznije reći:

ugovor o doživotnom izdržavanju je često teže osporiti od testamenta, ali nije neoboriv.

Zašto je testament češće predmet spora?

Kod testamenta može postojati više otvorenih pitanja.

Na primer:

• da li je testament sastavljen u odgovarajućem obliku
• da li je ostavilac bio sposoban za rasuđivanje
• da li je bilo prinude, prevare ili pretnje
• da li postoji noviji testament
• da li je testament opozvan
• da li je povređen nužni nasledni deo

Ako među naslednicima nastane spor o punovažnosti ili sadržini testamenta, ostavinski postupak može biti prekinut i stranke mogu biti upućene na parnicu.

Šta je važno za kupca takve nekretnine?

Kupac nekretnine treba da bude posebno oprezan ako prodavac tvrdi da je stan ili kuću stekao:

• testamentom
• ugovorom o doživotnom izdržavanju

Sam dokument nije dovoljan da bi se zaključilo da je pravna situacija potpuno čista.

Za kupca je sigurnije da je nakon smrti prethodnog vlasnika sproveden ostavinski postupak i da postoji jasna dokumentacija iz koje se vidi ko su naslednici i šta je činilo zaostavštinu.

Ako postoji testament

Kod testamenta je ostavinski postupak posebno važan.

U tom postupku testament se proglašava, a lica koja bi mogla biti zakonski naslednici pozivaju se i upoznaju sa njegovim postojanjem.

Za kupca je to znatno sigurnija situacija nego kada se testament prvi put pojavljuje neposredno pred kupoprodaju.

Iz ostavinske dokumentacije može se videti:

• da je testament postojao
• da je bio predmet ostavinskog postupka
• ko su zakonski naslednici
• da li su bili pozvani
• da li je među njima postojao spor

Ako postoji ugovor o doživotnom izdržavanju

Kod ugovora o doživotnom izdržavanju postoji važna razlika.

Ostavinski sud ne potvrđuje njegovu punovažnost na isti način na koji proglašava testament.

Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu.

Ipak, za kupca je veoma korisno da je ostavinski postupak sproveden, jer se iz dokumentacije može sagledati:

• ko su naslednici
• šta je činilo zaostavštinu
• da postoji ugovor o doživotnom izdržavanju
• da li je nekretnina ostala van zaostavštine
• da li je među naslednicima već otvoren spor

To ne daje apsolutnu garanciju da spor kasnije nije moguć, ali značajno smanjuje pravnu neizvesnost.

Šta proveriti pre kupovine?

Ako se pravo prodavca zasniva na testamentu ili ugovoru o doživotnom izdržavanju, potrebno je proveriti:

• dokument na osnovu kojeg je pravo stečeno
• pravnosnažno ostavinsko rešenje, kada postoji
• ko su zakonski naslednici
• stanje u katastru
• da li postoji zabeležba spora
• da li je pokrenut postupak kojim se osporava testament ili ugovor
• da li se podaci iz svih dokumenata međusobno slažu

Kod nekretnina velike vrednosti ova provera nije formalnost.

Šta je onda sigurnije?

Ako se porede samo ova dva pravna instrumenta, punovažan ugovor o doživotnom izdržavanju po pravilu daje čvršći osnov od testamenta.

Najvažniji razlog je što imovina iz takvog ugovora ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se ne namiruje nužni deo.

Testament je fleksibilniji i jednostavniji, ali ostavlja više prostora za pitanja oko nužnog dela i njegove punovažnosti.

Za kupca je, međutim, najvažnije nešto treće:

da se ne proverava samo dokument, već ceo pravni put kojim je prodavac postao vlasnik.

Kada je ostavinski postupak sproveden, naslednici uredno pozvani, dokumentacija jasna i stanje u katastru čisto, rizik se mnogo lakše procenjuje pre potpisivanja ugovora i isplate kupoprodajne cene.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.