Prenos vlasništva

Prenos vlasništva: Sve što treba da znaš

Prenos vlasništva na nepokretnosti ne odvija se uvek kroz klasičnu kupoprodaju — zakon poznaje više različitih ugovora kojima se pravo svojine prenosi sa jednog lica na drugo, u zavisnosti od okolnosti i odnosa između ugovornih strana. Poznavanje osnovnih razlika olakšava izbor odgovarajućeg pravnog osnova za konkretnu situaciju.

Ugovor o kupoprodaji

Najčešći osnov prenosa vlasništva, kojim jedna strana (prodavac) prenosi pravo svojine na nepokretnosti drugoj strani (kupcu), uz obavezu kupca da plati ugovorenu cenu. Ugovor se obavezno potvrđuje (solemnizuje) kod javnog beležnika i predstavlja osnov za uknjižbu u bazi katastra nepokretnosti. Više o bitnim elementima, formi i overi ovog ugovora pišemo u posebnom članku „Ugovor o kupoprodaji".

Ugovor o poklonu

Poklonodavac prenosi vlasništvo na nepokretnosti poklonoprimcu bez ikakve novčane ili druge naknade. Najčešće se koristi između bliskih srodnika, a osim overe kod javnog beležnika, u pojedinim slučajevima povlači i obavezu prijave poreza na poklon, u zavisnosti od srodstva ugovornih strana.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Primalac izdržavanja prenosi vlasništvo na davaoca izdržavanja, koji se zauzvrat obavezuje da ga izdržava i neguje do kraja života, a nakon smrti mu obezbedi i pristojnu sahranu. Vlasništvo se, u zavisnosti od odredaba ugovora, može preneti odmah ili tek nakon smrti primaoca izdržavanja.

Ugovor o raspodeli imovine za života

Ovim ugovorom vlasnik (najčešće roditelj) za života raspodeljuje svoju imovinu potomcima, uz njihovu saglasnost. Raspodeljena imovina se, po pravilu, ne uračunava u zaostavštinu niti podleže naknadnom osporavanju od strane naslednika, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Ugovor o raspodeli bračne imovine

Bračni drugovi ovim ugovorom sporazumno raspodeljuju imovinu stečenu u braku, bilo tokom trajanja braka, bilo povodom razvoda. Ugovor omogućava da se jasno utvrdi vlasnički udeo svakog bračnog druga na konkretnoj nepokretnosti, čime se izbegavaju kasniji sporovi oko zajedničke imovine.

Ugovor o deobi (razvrgnuće zajedničke ili suvlasničke imovine)

Kada je nepokretnost u suvlasništvu više lica, suvlasnici mogu sporazumno raskinuti (razvrgnuti) suvlasničku zajednicu ugovorom o deobi — fizičkom podelom nepokretnosti, ustupanjem celokupne nepokretnosti jednom suvlasniku uz isplatu ostalih, ili prodajom nepokretnosti i podelom dobijenih sredstava. Ovim ugovorom svaki suvlasnik prestaje da bude suvlasnik zajedničke stvari i postaje isključivi vlasnik svog dela, odnosno dobija odgovarajuću naknadu. Više o ovom ugovoru pišemo u posebnom članku „Ugovor o deobi (razvrgnuće zajedničke ili suvlasničke imovine)".

Zaključak

Izbor odgovarajućeg ugovora zavisi od odnosa ugovornih strana, namere u pogledu naknade i poreskih posledica konkretnog pravnog posla. Ukoliko nije jasno koji ugovor odgovara tvojoj situaciji ili ti je potrebna pomoć oko prenosa vlasništva na nepokretnosti, agencija Sigma Nekretnine stoji ti na raspolaganju za savet i podršku.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.