Nužni nasledni deo – ko ima pravo i koliko dobija?

Zamisli sledeću situaciju. Otac ima stan, suprugu i dvoje dece. Napiše testament i u njemu kaže: „Ceo stan ostavljam svom prijatelju."

Da li to znači da supruga i deca automatski ostaju bez svega?

Ne mora da znači.

Zakon u Srbiji štiti određene najbliže naslednike kroz pravo koje se zove nužni nasledni deo.

Najjednostavnije rečeno:

testamentom možeš da odlučiš kome ostavljaš imovinu, ali određene naslednike ne možeš uvek potpuno da zaobiđeš.

Šta je nužni nasledni deo?

Nužni deo je zakonom zaštićen deo nasledstva koji pripada određenim naslednicima čak i kada su testamentom izostavljeni ili su dobili manje nego što im po zakonu pripada.

Zato testament ne znači da osoba može potpuno slobodno da raspolaže celom svojom imovinom.

Jedan deo može biti „rezervisan" za nužne naslednike.

Ali postoji jedna važna stvar:

nema svaki rođak pravo na nužni deo.

Ko ima pravo na nužni deo?

Prema Zakonu o nasleđivanju, u krug nužnih naslednika mogu da spadaju:

• deca i drugi potomci
• usvojenici i njihovi potomci
• bračni drug
• roditelji
• usvojilac
• braća i sestre
• babe i dede
• ostali preci

Ali to ne znači da svi oni istovremeno imaju pravo na nužni deo.

Osnovno pravilo je:

nužni naslednik može biti samo osoba koja bi u toj konkretnoj situaciji bila pozvana da nasledi po zakonu.

Na primer, ako preminuli ima decu, njegova braća, sestre, babe ili dede neće dobiti nužni deo samo zato što se nalaze na spisku mogućih nužnih naslednika. Da bi se znalo ko je uopšte na redu za nasleđivanje u konkretnom slučaju, pogledaj tekst Ko ima pravo nasleđivanja imovine?.

Deca i bračni drug

U praksi će se pitanje nužnog dela veoma često odnositi na:

decu i bračnog druga.

Ako bi oni po zakonu nasledili preminulog, testament ih ne može tek tako ostaviti bez celog nasledstva.

Njihov nužni deo iznosi:

polovinu onoga što bi dobili da testament nije postojao.

Ovde je važno da ne pogrešiš:

nije u pitanju polovina cele imovine.

To je polovina njihovog zakonskog naslednog dela.

Primer: supruga i jedno dete

Pretpostavimo da je otac iza sebe ostavio:

• suprugu
• jedno dete
• stan

Testamentom je ceo stan ostavio prijatelju.

Da testament ne postoji, supruga i dete bi po osnovnom pravilu nasledili po: 1/2 imovine.

(Ovde pretpostavljamo da je ceo stan deo očeve zaostavštine — ako bi deo stana bio zajednička imovina supružnika, taj deo bi se prvo izdvojio, pa bi se tek ostatak delio kao nasledstvo.)

Njihov nužni deo iznosi polovinu tog zakonskog dela.

Dakle:

• supruga: 1/2 od 1/2 = 1/4
• dete: 1/2 od 1/2 = 1/4

Zajedno njihovi nužni delovi predstavljaju polovinu vrednosti zaostavštine.

To znači da prijatelj iz testamenta ne može računati da će bez ikakvih ograničenja dobiti celu vrednost stana ako nužni naslednici zatraže zaštitu svog prava.

Primer: supruga i dvoje dece

Otac iza sebe ostavlja:

• suprugu
• sina
• ćerku

Da nema testamenta, svako bi po osnovnom pravilu nasledio: 1/3.

Nužni deo svakog od njih je polovina toga: 1/6 zaostavštine.

Dakle, dete koje je testamentom potpuno izostavljeno nema automatski pravo na polovinu stana.

Njegov nužni deo u ovom primeru iznosi 1/6 vrednosti zaostavštine.

A šta je sa roditeljima?

Ako preminuli nema potomke i roditelj je po zakonskom redu pozvan na nasleđe, i roditelj može imati pravo na nužni deo.

Za roditelje, kao i za druge nužne naslednike koji ne spadaju u grupu potomaka, usvojenika i bračnog druga, nužni deo iznosi:

jednu trećinu njihovog zakonskog naslednog dela.

Braća, sestre, babe i dede – nisu automatski nužni naslednici

Kod njih postoje dodatni uslovi.

Braća i sestre, babe i dede i određeni drugi preci mogu biti nužni naslednici samo ako su:

trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život.

I dalje moraju biti i među osobama koje bi u konkretnom slučaju bile pozvane na zakonsko nasleđivanje.

Zato nije dovoljno reći:

„Ja sam brat preminulog, imam nužni deo."

To pravo zavisi od konkretne porodične situacije.

Da li nužni deo znači da dobijaš deo stana?

Ne mora da znači.

Ovo je naročito važno kada se nasleđuje nekretnina.

Ako tvoj nužni deo odgovara, na primer, vrednosti od 1/4 zaostavštine, to ne znači automatski da postaješ vlasnik tačno 1/4 stana.

Po pravilu, nužni naslednik ima pravo na novčanu protivvrednost nužnog dela.

Sud, na zahtev nužnog naslednika, može odlučiti da mu pripadne određeni deo stvari ili prava iz zaostavštine.

Ako ipak postane i formalni suvlasnik nekretnine zajedno sa drugim naslednicima, važe ista pravila kao kod svakog suvlasništva.

Drugim rečima:

pravo na nužni deo i vlasništvo nad konkretnim delom stana nisu baš ista stvar.

Može li neko da zaobiđe nužni deo tako što pokloni imovinu pre smrti?

Ni to nije uvek dovoljno.

Recimo da roditelj ima dva stana.

Jedan stan pokloni jednom detetu za života, a zatim testamentom drugi stan ostavi nekoj trećoj osobi.

Pri računanju nužnog dela određeni pokloni mogu biti važni i mogu se uračunavati u vrednost na osnovu koje se proverava da li je nužni deo povređen.

Zato tvrdnja:

„Stan je poklonjen još za života, nema više nikakve veze sa nasledstvom"

nije uvek tačna.

Kod ovakvih situacija treba posmatrati celu zaostavštinu i relevantne poklone, a ne samo ono što je ostalo na ime preminulog na dan smrti.

Kada je nužni deo povređen?

Najjednostavnije:

kada nužni naslednik nije dobio vrednost koja mu po zakonu pripada kao nužni deo.

To može da se desi zbog testamenta, ali i zbog određenih poklona koje je preminuli napravio za života.

Ako postoji povreda, nužni naslednik može tražiti zaštitu svog prava.

Da li nužni deo dobijaš automatski?

Ne treba polaziti od toga da će se sve rešiti samo od sebe.

Ako smatraš da ti je povređen nužni deo, potrebno je da svoje pravo istakneš i zaštitiš na način koji zakon predviđa.

Postoje i rokovi.

Za smanjenje testamentarnih raspolaganja zakon, po pravilu, predviđa rok od tri godine od proglašenja testamenta, dok se vraćanje poklona zbog povrede nužnog dela može zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca.

Zato ovakvu situaciju nije dobro ostavljati „za kasnije".

Može li neko ipak potpuno da te isključi iz nužnog dela?

Može, ali ne samo zato što je ljut na tebe.

Zakon predviđa posebne slučajeve u kojima nužni naslednik može biti isključen iz nasleđa.

Za to moraju postojati zakonom određeni razlozi i isključenje mora biti učinjeno na propisan način.

Dakle, nije dovoljno da u testamentu piše:

„Ne ostavljam sinu ništa zato što se više ne čujemo."

Sama porodična svađa ne znači automatski da je naslednik izgubio pravo na nužni deo.

Šta sve ovo znači ako nasleđuješ stan ili kuću?

Ovo je deo koji je najvažniji ako planiraš prodaju.

Pretpostavimo da ti je testamentom ostavljen ceo stan.

Na prvi pogled sve izgleda jednostavno.

Ali postoji dete preminulog koje tvrdi da mu pripada nužni deo.

Tada pre prodaje treba proveriti:

• ko su svi zakonski naslednici
• ko može imati pravo na nužni deo
• šta tačno piše u testamentu
• da li su postojali pokloni za života
• šta je utvrđeno u ostavinskom postupku
• postoji li spor među naslednicima
• ko je upisan kao vlasnik u katastru

Testament sam po sebi nije dovoljan razlog da pretpostaviš da je svako pitanje oko nekretnine završeno.

Primer sa stanom od 120.000 evra

Majka ima dva sina.

Nema bračnog druga.

Njena zaostavština sastoji se od stana vrednog 120.000 evra.

Testamentom ceo stan ostavlja samo jednom sinu.

Da nema testamenta, oba sina bi nasledila po: 1/2, odnosno vrednost od po 60.000 evra.

Nužni deo izostavljenog sina iznosi polovinu njegovog zakonskog naslednog dela:

1/2 × 1/2 = 1/4 zaostavštine.

U ovom pojednostavljenom primeru vrednost njegovog nužnog dela je:

30.000 evra.

To ne znači automatski da mora biti upisan kao vlasnik 1/4 stana.

Ali jasno pokazuje zašto pitanje nužnog dela treba rešiti pre prodaje, a ne kada je kupac već dao kaparu.

Tri stvari koje treba da zapamtiš

Ako postoji testament, prvo proveri da li postoje nužni naslednici.

Nužni deo nije polovina cele imovine, već deo onoga što bi naslednik dobio po zakonu.

I najvažnije za nekretnine:

čist testament ne znači automatski i potpuno rešeno vlasništvo.

Ako postoji spor oko nužnog dela, prodaja stana ili kuće može postati mnogo komplikovanija.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.