Ko ima pravo nasleđivanja imovine?

Kada neko premine i iza sebe ostavi stan, kuću, plac, novac ili drugu imovinu, postavlja se jednostavno pitanje: ko to sada nasleđuje?

U Srbiji postoje dva osnovna načina nasleđivanja:

• po testamentu, ako ga je preminuli ostavio
• po zakonu, ako testamenta nema

Ako nema testamenta, zakon određuje ko je prvi na redu za nasleđivanje.

Ako postoji testament

Testament je dokument kojim osoba za života određuje kome želi da ostavi svoju imovinu.

Na primer, vlasnik može napisati da stan ostavlja jednom detetu, rođaku, prijatelju ili nekoj drugoj osobi.

Ali postoji važno ograničenje.

Neki najbliži članovi porodice mogu imati pravo na nužni deo.

To znači da testament ne može uvek potpuno da ih ostavi bez nasledstva.

Zato odgovor na pitanje:

„Piše u testamentu da stan pripada meni – da li je onda sigurno ceo moj?"

nije uvek automatski da.

Ako nema testamenta – nasleđuje se po naslednim redovima

Zamisli nasledne redove kao red ljudi koji čekaju.

Dok postoji neko iz prvog reda, drugi red uglavnom ne dolazi na red.

Prvi nasledni red – deca i bračni drug

Prvi na redu su:

deca preminulog i njegov bračni drug.

Oni po pravilu nasleđuju na jednake delove.

Primer:

Preminuli je imao suprugu, sina i ćerku.

Ako je stan deo njegove zaostavštine, po osnovnom pravilu:

• supruga nasleđuje 1/3
• sin nasleđuje 1/3
• ćerka nasleđuje 1/3

To ne znači da supruga dobije kuhinju, sin dnevnu sobu, a ćerka spavaću sobu.

Svi postaju suvlasnici istog stana.

Svako ima svoj udeo u vlasništvu.

Šta ako je dete preminulo pre roditelja?

Njegov deo može da pređe na njegovu decu.

Recimo da je otac imao dva sina.

Jedan sin je živ, a drugi je preminuo ranije i iza sebe ostavio dvoje dece. Tada ta dva unuka mogu da naslede deo koji bi pripao njihovom ocu.

Jednostavno rečeno:

unuci mogu da dođu na mesto svog roditelja.

Drugi nasledni red – bračni drug i roditelji

Ako preminuli nije imao decu ni druge potomke, prelazi se na drugi nasledni red.

Tada nasleđuju:

bračni drug i roditelji preminulog.

Po osnovnom pravilu:

• bračnom drugu pripada 1/2
• druga polovina pripada roditeljima

Ako su oba roditelja živa, svaki dobija po 1/4.

Primer:

Preminuli nije imao dece, ali je imao suprugu, majku i oca.

Nasleđivanje izgleda ovako:

• supruga – 1/2
• majka – 1/4
• otac – 1/4

Ako neki roditelj nije živ, njegov deo pod određenim uslovima mogu naslediti njegova deca, odnosno braća i sestre preminulog.

Treći nasledni red – babe i dede

Ako nema naslednika iz prethodnih redova, na red dolaze babe i dede preminulog i njihovi potomci.

To znači da u određenim situacijama naslednici mogu postati i:

• stric
• tetka
• ujak
• njihova deca

Zakon ide dalje kroz porodične linije sve dok postoji zakonski naslednik.

Najvažnije pravilo

Zapamti ovo:

bliži nasledni red isključuje dalji.

Ako postoje deca koja nasleđuju, ne dolaze istovremeno na nasledstvo roditelji, braća, sestre, babe ili dede samo zato što su rođaci.

A šta ako nema nijednog naslednika?

Ako nema zakonskih naslednika, a nema ni testamenta kojim je imovina ostavljena nekom drugom, poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija.

Da li vanbračni partner nasleđuje kao muž ili žena?

Ne automatski.

Ovo je jedna od stvari koje mnogi pogrešno pretpostavljaju.

Osoba sa kojom je preminuli živeo u vanbračnoj zajednici nije po Zakonu o nasleđivanju automatski izjednačena sa bračnim drugom kao zakonski naslednik.

Zato su kod vanbračnih zajednica pitanja vlasništva i testamenta posebno važna.

Nasledio si stan – da li sada možeš da ga prodaš?

Ne mora da znači da možeš odmah.

Prvo mora da bude jasno:

• ko su naslednici
• šta je ko nasledio
• koliki deo nekretnine svakome pripada
• da li je ostavinski postupak završen
• šta piše u rešenju o nasleđivanju

Ako si jedini naslednik, situacija je obično jednostavnija.

Ako je stan nasledilo više ljudi, oni postaju suvlasnici.

Na primer:

Tri naslednika dobiju po 1/3 stana.

Jedan od njih ne može sam da proda ceo stan.

Za prodaju cele nekretnine mora da se reši pitanje svih suvlasnika koji imaju pravo na njoj.

Posebno obrati pažnju ako je nekretnina stečena u braku

Ovde se često pravi greška.

Pretpostavimo da je u katastru kao vlasnik stana bio upisan samo muž.

Ako je stan kupljen tokom braka zajedničkim radom supružnika, to ne znači automatski da je ceo stan bio samo njegov.

Pre nasleđivanja može prvo da se postavi pitanje:

koliki deo stana već pripada drugom supružniku po osnovu zajedničke imovine?

Tek ono što je pripadalo preminulom ulazi u njegovu zaostavštinu i deli se naslednicima.

Zato ime koje vidiš u katastru nije uvek dovoljno da bi znao ko stvarno ima pravo na celu nekretninu.

Ako planiraš prodaju nasledne nekretnine

Najgora varijanta je da prvo pronađeš kupca, dogovoriš cenu i kaparu, a tek onda otkriješ da vlasništvo nije rešeno.

Pre oglašavanja naslednog stana, kuće ili placa proveri:

• rešenje o nasleđivanju
• stanje u katastru
• ko su svi vlasnici
• koliki deo pripada svakome
• da li postoje hipoteke ili drugi tereti

Kada se to proveri na početku, prodaja je mnogo jednostavnija.

Detaljnije o tome šta mora biti gotovo pre potpisivanja ugovora pročitaj u tekstu Nasledio sam stan — mogu li odmah da ga prodam?.

Ovo je informativni sažetak i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proveri detalje.